Opis: Ako je ikada postojao razlog zašto bi trebalo obići jezero kod Popovice, to je onda upravo sada. Skoro do vrha je puno vode, i to čiste, sveže vode, a oko njega je bujno zelenilo. Nije nimalo nalik na žabokrečinu na koju smo navikli.

Od Čukala sam krenuo neobavezno Slavičinom stazom (staza zdravlja) na jug - pa ako naletim na Perinu pećinu - naletim. Sve do sada sam nekako izbegavao ovaj kraj oko staze zdravlja kao neinteresantan, ali se pokazalo da itekako ima potencijala. Na sve strane oko staze se granaju neobeleženi puteljci koji nestaju u zelenilu, tako da mi nije mnogo trebalo da krenem jednim od njih.

Od svih ovih kiša, šuma je užasno vlažna i sparna, ima dosta blata, prepuna je komaraca i mušica, a tamo gde sunce uspeva da se probije, bujaju korov i džinovske koprive. Ali zato, šuma je zelena kao nikad, i još se može naći mnoštvo šumskih jagoda, a ponegde i zrelih kupina (iako im je vreme tek za koji mesec).

Izbio sam na Jezerski put u Starim Ledincima (to je onaj asfalt kojim maratonska staza ide prema Čukalama) i krenuo da obiđem crkvište svetog Đorđa. Pola sata kasnije, bio sam kod Ledinačkog jezera, i upijao modrozelenu boju vode i jarku oker boju kamenih litica koje ga opasuju. Obožavam to jezero! Krenuo sam da se penjem na vidikovac iznad jezera.

Već duže vreme me kopka da li je moguće prići iznad Ledinačkog jezera sa druge, jugozapadne strane, pa sam skrenuo na prvi pogodan puteljak koji se odvaja na tu stranu. Put je u početku išao kroz veoma lepu šumu, ali je ubrzo zatim nestao, a ja sam se našao u pravoj džungli. Potok se izdaleka čuo, a pošto me je pre svega interesovao vodopad kojim se potok završava, krenuo sam prema njemu i sišao u korito. Moram priznati da me je u pojedinim trenucima blago uhvatila panika. Ipak, nije mi bilo svejedno da se tako sam provlačim kroz TOLIKO gusto rastinje i između popadalih stabala. A i svi ti tragovi papaka... Uskoro, u trenutku kada se već u daljini nazirao oker zid naspramne strane jezera, nikakvo više odmicanje nije bilo moguće koritom potoka. Naravno, bilo je nezamislivo da sada odustanem od onoga što sam smislio, pa sam se uz malo muke i mnogo zaobilaženja, našao iznad mesta sa kog se potok Lukin Svetac, sa visine od oko 20-25 metara, survava u Srebro (Ledinačko jezero). Neću ni pokušati da opišem moje oduševljenje vodopadom i sjajnim pogledom na jezero.

Krenuo sam da se penjem uz strmu kosinu, prateći ivicu na nekih desetak metara. Šuma na tom mestu nije jako gusta, pa sam brzo odmicao. Nekoliko minuta kasnije, izašao sam na široki makadamski put (u stvari, put posut šljunkom), i počeo njime da se penjem prema terasi iznad jezera.

Ponovo oduševljenje! Travnata terasica visoka stotinak metara, sa koje se jezero vidi kao na dlanu, a u istom "kadru" se u daljini vidi Novi Sad. Topio sam se od miline i srce mi je bilo puno. S jedne strane mi je bilo žao što Nevena nije bila tu samnom, ali s druge, verovatno bi joj odavno preselo dok bi stigla dotle.

Krenuo sam dalje, da nađem Srebrni potok, i vodopad kojim se završava. Put se pretvorio u puteljak, a ovaj nestao u šumi kopriva, kupina i korova. Borio sam se da se probijem najmanje stotinak metara, ali kako je "put" više izlazio iz šume i bivao sve osunčaniji, iz njega su izrastale koprive dimenzija za kakve nisam ni znao da postoje. Morao sam da odustanem. Vratio sam se nazad, malo išao putem, a kad je on nestao, našao sam drugi, koji izlazi na Partizanski put u blizini skretanja za Kamenar.

Žurio sam da se nađem sa Nevenom u gradu, i pošto je najkraći put preko SHMZ-a, vidikovca i jezera, krenuo sam tuda. Kao za inat, bus mi je otišao praktično ispred nosa, a na putu do Kamenice, iako sam stopirao uz osmeh, ni jedan jedini auto (od bar stotinjak, koliko me je mimoišlo) da mi stane. K'o da sam šugav.

Slistio sam tih desetak kilometara u rekordnom vremenu - za manje od sat i po. I da, umalo da zaboravim, Ledinci su dobili novi široki asfalt koji ide kroz celo selo. Neverovatno koliko nov asfalt kombinovan sa kosim zracima večernjeg sunca može da promeni utisak o nekom naselju... izgledalo mi je gotovo ekskluzivno!

Opis: Sve do polovine uspona na Crvenu krečanu smo išli jako dobro, ali tu je Neveni pozlilo. Nije htela da odustajemo pred sam cilj, nego je stisla zube i laganim tempom smo stigli do Popovice. Nevena je završila našu stazu kao četvrta devojka, a ukupno je ipred nas bilo možda njih dvadesetak, uglavnom onih koji su trčali.

23. April 2005. - konačno i definitivno identifikovan Potoranjski vodopad Društvo: Nevena Trasa: Beočin Selo - manastir Beočin - Crveni čot - Nevenin vodopad - izvor Potornja - Crveni čot - Nevenin vodopad - Potoranjski vodopad - Stranputica - Dolina Kestena - Testera - Čerević Vreme: lep i topao proletnji dan Kilometraža: oko 22km

Nevenin vodopad

Opis: Obišli smo Nevenin vodopad, koji je ovaj put imao mnogo više vode. Ubedio sam Nevenu da uprkos našem planu, ipak krenemo ponovo da tražimo Potoranjski vodopad. Prošli smo tok Potornja od Neveninog vodopada do izvora, i tu naravno nismo ništa našli. Vratili smo se na Nevenin vodopad i krenuli nizvodno do mesta na kom se prošli put posumnjao da bi mogao biti Potoranjski vodopad. Stigli smo do kose stene toliko zatrpane zemljom i granama da sam tek posle oko pola sata kopanja i čišćenja uspeo da se pomirim sa tim da smo našli vodopad, koji je sada izgledao mnogo manji i jadniji nego na fotografiji od pre godinu dana. Zato je Potoranj bio lepši i nabujaliji nego ikad. Spuštajući se niz njegovo korito, uživali smo u njegovom žuboru i odrazu sunčevih zraka o površinu potoka. Iza Stranputice smo ušli u Dolinu Kestena koja još nije u cvetu.

beočinska šuma	gornji Potoranj	Nevenin vodopad
Potoranjski vodopad (malo zatrpan)	srednji Potoranj	srednji Potoranj
srednji Potoranj	donji Potoranj (Dolina Kestena)	Testera

09. April 2005. Društvo:  Laza Popara Trasa: Beočin Selo - manastir Beočin - Crvena Krečana - Kozarski vodopad - Pavlasov čot - Crveni čot - Gradac - Crveni čot - Osovlje - Dobri vodopad - Beočin Selo Vreme: lep proletnji dan Kilometraža: oko 20km Opis: Vodio sam Lazu da mu pokažem Gradac. Uz put smo obišli Kozarski vodopad. Proleće je konačno stiglo, i šuma miriši na sve

Gradac

strane. Laza se oduševio Gradcom, i proveli smo oko sat i po premeravajući i fotografišući...

Kozarski vodopad

orhideja (Dobri potok)

Dobri vodopad

01. Februar 2005. Društvo: Nevena Trasa: Stari Ledinci - Srebro - Kraljeva Stolica (Ledinački Crni čot) - Orlovo Bojište - Popovica Vreme: dubok sneg, sunčano, bez vetra Kilometraža: oko 10km Opis: Uprkos problema koje sam imao sa kolenom, krenuli smo na kratko planinarenje, kako bi bar malo ove zime iskoristili sneg, kojeg je bilo više nego dovoljno. Šetali smo se po zaleđenom

Nevena hoda po jezeru

jezeru, i penjali na Ledinački Crni čot kroz neisprćen sneg dubok iznad kolena (u smetovima i do kuka). Na drveću je po svuda bio srebrni nakit. Bilo nam je veoma lepo, ali sam zato skroz upropastio koleno...

Srebro

u blizini Kraljeve Stolice

u blizini Popovice

13. Januar 2005. Društvo: Bogdan Trasa: Sremski Karlovci - Stražilovo - manastir Velika Remeta - manastir Grgeteg - manastir Staro Hopovo - manastir Novo Hopovo - Iriški Venac, spomenik - Popovica Vreme: suvo, ispod nule ali bez vetra, magla Kilometraža: oko 31km Opis: Povredio sam koleno (nagnječio meniskus i istegao tetivu) i zbog toga ću imati problema narednih tri-četiri meseca. Bogdan i tv relej >>

Brankov Grob	u blizini Velike Remete	u blizini Grgetega
prve visibabe 2005.	zalazak iznad Iriškog Venca	more magle iznad Srema