11. Novembar 2002. Društvo: Nevena Trasa: Stari Ledinci - Srebro - Žuta staza - Vaga - spomenik kod Iriškog Venca - Plava staza - Paragovo - Sremska Kamenica Vreme: veoma lep jesenji dan Kilometraža: oko 15km Opis: Jedno od planinarenja u kojima smo najviše uživali.		Srebro (Ledinačko jezero)

Proleće 2002. Društvo: Nevena Trasa: Stari Ledinci - Srebro - Kamenar - Zmajevac - Dumbovački vodopad - Dumbovo - put Beočin-Kamenica Vreme: lepo Kilometraža: oko 16km Opis: Polako ali sigurno stičem sve više iskustva i sve češće se osmeljujem da istražujem sa stazama. Prvi put smo išli interesantnim grebenom koji vodi od početka Beočinskih livada do Dumbovca. Dumbovački vodopad >>

Septembar 2001. Društvo: Nevena Trasa: Popovica - Iriški Venac - tv relej - Grgeteg - Stražilovo - Sremski Karlovci Vreme: lepo, kratko je padala kiša Kilometraža: oko 20km Opis: Krenuli smo rano i zbog toga se nismo baš naspavali. U blizini Grgetega smo legli na travu da se odmorimo, i tu zaspali (!). Posle oko pola sata krenui smo dalje osveženi... U blizini Grgetega >>

Počinjem da preko student-servisa očitavam struju po sremskim vrletima. U Bukovac idem svakog meseca, i da obiđem celo selo (uđem u svaku kuću, otvorim sanduče, očitam, zatvorim sanduče, pregovaram sa domorocima...) mi treba oko 22 sata. Često to uspevam da odradim za dva dana. Na Čardak (sa Livadama i Sunčanim Bregom) i u Bocke (sa Provalijama) odlazim svakog drugog meseca; za Bocke mi treba oko 8 dok za Čardak do 14 sati. Na Popovicu idem tri do četiri puta godišnje; Popovica je ubedljivo najnezgodnija (obuhvata Grigovac, Staroiriški put, Artiljevo, Potkovicu i samu Popovicu), pošto je u pitanju vikend zona gde se do kuća teško stiže (strmim poljskim puteljcima), i to često uzalud, pošto su sandučići nepristupačni. Na Vezircu i Alibegovcu sam samo jednom očitavao struju.

To sve znači da od četiri vikenda mesečno meni svakog meseca dva otpada na očitavanje. Zbog toga stičem sjajnu kondiciju, upoznajem neke periferne delove Fruške gore i uspevam da uštedim za našu ekskurziju u Italiju 2002. S' druge strane, ne stižem baš često da idem na pravo planinarenje...

05. Maj 2001. - srednji zapadni maraton Društvo: Nevena, Boško, Ljilja i jednim delom Ljuba, Ana-Marija, Ivan i njegova drugarica Trasa: srednji zapadni maraton Vreme: lepo Kilometraža: 56km Trajanje: oko 14 sati Opis: Dosta smo ga lako prešli, sa izuzetkom uspona na Čukale. Malo smo pogrešno procenili raspoloživo vreme i duže nego što je

Jabuka

trebalo se zadržali kod Bešenova, pa nas je mrak uhvatio već na Brankovcu.

Opis: Ovo je druga od dve šetnje na koje me je neko vodio, tj. da pojma nisam imao kuda idem. Za razliku od prve, na ovoj nije bilo nikakvih problema. Inače, gospodin Bora koji nas je vodio je jedan od autora planinarske karte Fruške gore, tako da do zabune nije ni moglo doći...

Opis: Sjajno iskustvo, prepuno doživljaja! Nas trojica stižemo Đoletovim kolima na Popovicu rano ujutro, i odlučujemo da prateći moju fotokopiranu kartu obiđemo trasu malog zapadnog maratona. Kraljeva Stolica i Vrdnik prolaze bez problema, u Jazku se odmaramo, i pošto ja ne uspevam da pronađem skretanje za Brankovac, optimistično odlučujemo da produžimo trasom srednjeg maratona. Prolazimo Pinkijev grob i kod Širokih Ledina izlazimo na asfaltni put za Crveni čot. Tu posle kraćeg većanja odlučujemo da umesto za Bešenovo ipak idemo prema čotu. Od čuta idemo kroz šumu uz Partizanski put. Tu negde počinje situacija blago da se komplikuje. Đole je zbog neudobne obuće prilično isekao tabane, a pri tom je i od jogurta zaradio dijareju. Zbog toga se krećemo prilično sporo sa učestalim pauzama. Već nešto posle Brankovca nas hvata prvi mrak, a na Zmajevcu je već bila potpuna pomračina. Ipak bez problema nalazimo put do Ledinaca i nekako se popnemo na Čukale. Tu sam ja (kao vodič) dok su se oni odmarali tražio pravi put za Popovicu, pošto na tom mestu nije bilo vidljive markacije. Do kola stižemo posle ponoći.

Opis: Ova šetnja je bila prva od ukupno dve na koje sam išao isključivo se oslanjajući na nečije vođstvo i poznavanje puta. Krenuli smo prema Dumbovačkom vodopadu i relativno lako smo ga našli, ali kada smo rešili odande da idemo do Ledinačkog jezera (koje niko od nas još nije video), "prečicama" kroz šumu i razrušene vojne baze u dolini Dubočaša stigli smo u Vrdnik, mesto koje se nalazi na suprotnoj strani Fruške gore od Ledinaca (oko 10 km vazdušno). To sve ne bi bio prevelik problem da se mrak nije bližio i da devojke koje su išle sa nama nisu bile totalno bez kondicije. Srećom, povezao nas je jedan kamiondžija i u svojoj otvorenoj prikolici vozio sve do autobuske stanice.

Septembar 2000. Društvo: Ljuba, Vlada, Maša Trasa: Sremski Karlovci - Brankov Grob - Grgeteg - tv relej - Iriški Venac - Popovica Vreme: lepo Kilometraža: oko 20km Opis: Sada već imam malo više iskustva kao i fotokopiranu kartu Fruške gore, tako da nije bilo nikakvih problema sa snalaženjem.

Brankov Grob

Opis: Ovaj put nismo toliko dobro prošli sa orijentacijom. Zapravo, izgubili smo se još u Karlovcima, i do Stražilova stigli najdužim mogućim putem. Tu nas napuštaju Miško i Deja koji se vraćaju u Karlovce, a Đole i ja bez problema stižemo do Popovice.

Opis: Posle dugo moljenja, moj brat je ipak pristao da mi pravi društvo na planinarenju. Bez ikakve karte ili pripreme uspevamo bez problema da prođemo oko 2/3 trase malog maratona (samo po mom sećanju i prateći markaciju). Srđan je na kraju ipak zaključio da je planinarenja suviše naporno za njegov doživljaj opuštanja, pa više nikad nije išao.

Opis: Moje prvo pravo planinarenje. Iako sam se dogovorio sa njih desetak da zajedno idemo na maraton, ipak oko 10 sati sam ulazim u poslednji autobus za Popovicu. Tamo srećem Lemu i Cimera i sa njima idem dobar deo, ali pošto su bili u boljoj kondiciji, uvek su me na usponu ostavljali; sve do Grgetega sam uspevao da ih stignem pri silaženju, ali tamo sam ih definitivno izgubio i ostatak išao sam. Bez obzira na to, tada sam "zagrizao" za planinarenje za ceo život...