Jabuka (u blizini Letenke)

Većina ljudi, uključujući tu i mene, često Frušku goru sa njenim pitomim šumarcima kroz koje su trasirane brojne markirane staze, doživljava kao malo veći park. Ipak, ona još uvek ume i tek kako da iznenadi.

Potoranjski vodopad

Krajem oktobra 2004. godine, pokušavajući da stignemo do Potoranjskog vodopada kog smo pronašli u aprilu, slučajno smo naišli na nešto neočekivano! Popevši se uz strmu liticu koja ide od korita potoka do vrha, probijajući se kroz rastinje, iznenada smo se našli okruženi ostacima kamenih zidova i temelja. Hm, sasvim dovoljno da pokrene moju maštu. Kada smo se vratili, počeo sam da istražujem, ali, osim činjenice da je greben kojim se do ruševina dolazi označen toponimom „Gradac“, ni na kartama ni u meni dostupnoj literaturi nisam uspeo da nađem nikakav pomen o tome. Ali, da krenem od početka...

Gde se nalazi Gradac

Lokacija Gradca

Do ruševina Gradca najlakše se dolazi ako se krene od Crvenog Čota, koji sa svojih 539 metara dominira okolnom bačkom ravnicom i aluvijalnom ravni donjeg Srema. Do Čota se može doći iz pravca Novog Sada bilo sa severa, preko Beočina, ili sa istoka, grebenom od Iriškog venca. Za pešačke varijante, najpogodnije je koristiti prigradsku autobusku liniju 78, koja ide do Beočin Sela. Odatle se obeleženom stazom planinarskog Fruškogorskog maratona, pored manastira Beočin, rasadnika i odmarališta na Osovlju, stiže do Čota za oko dva sata. Od Crvenog Čota pa sve do neposredne blizine ruševina, ide široki zemljani put koji šumari intenzivno koriste, tako da se do Gradca danas može stići terenskim, a uz pojačan oprez čak i običnim, gradskim vozilom.

Šumski put koji ide od Crvenog Čota do Gradca (foto by Peđa)

Od releja na Crvenom Čotu, markirana maratonska staza nastavlja da ide na severozapad Kestenskim putem, preme Dolini kestenova i Testeri. Na samo pedesetak metara od releja, u blizini pomoćnih šumarskih objekata, od maratonske staze odvaja se druga staza, obeležena plavom markacijom. Na putu do ruševina, sreće se još jedna vrsta markacija (šumarske oznake). One pružaju informaciju kroz koje reone gazdinskih jedinica Nacionalnog parka se prolazi. Ova konkretna oznaka obaveštava prolaznika da se kreće putem koji se nalazi na granici reona 14 i 21 gazdinske jedinice Andrevlje-Testera-Hajdučki breg. Posle oko dvadeset minuta od polaska od releja na Čotu, stiže se do račvanja.

Prvo važno račvanje puteva

Plava staza nastavlja da ide grebenom prema Tancošu i napuštenom planinarskom domu Stranputica, dok put za Gradac skreće levo, i ide blago nizbrdo. Na samom račvanju se nalazi šumarska oznaka koja obaveštava da levi put vodi u reon 18, dok desni nastavlja da ide reonom 14. Ubrzo se nailazi na novo račvanje.

Drugo važno račvanje puteva

Desni put se spušta prema koritu potoka Potoranj, dok levi izlazi na greben Gradac. Na ovom mestu nije postojala nikakva upečatljiva oznaka, pa sam na drvo pored puta kojim treba ići, urezao malo ćirilično slovo „g“. Kao potvrda da je put kojim se ide pravi, uskoro bi trebalo sa leve strane da se ukaže nešto što podseća na malu humku. Na par stotina metara nizbrdo od „humke“, manje od sat vremena od polaska sa Crvenog Čota, kolski zemljani put se završava proširenjem na kom šumari gomilaju isečene oblice. Uzanom stazom koja se nastavlja desnom stranom proširenja, za otprilike pet minuta stiže se do prvih tragova građevina koje su tu nekada bile.

Obilazak Gradca

Čim se stigne na lokalitet, odmah iznenađuje veličina...
...

Popunjavanje praznina

Odmah se postavlja pitanje kakva je bila priroda ovog objekta? Da li je bio civilni ili vojni? Da bi se odgovor pretpostavio, dovoljno je samo baciti pogled na kartu. Pristup vrhu na kom je Gradac je potpuno nemoguć sa tri strane, dok je sa četvrte otežan. Čak i taj put kojim je moguće prići, ne vodi prema nekom naselju, već još dublje u planinu. Iz ovoga se može zaključiti da osnovni motiv žiteljima Gradca nije bio udoban i lagodan život, već nešto sasvim drugo. Drugi „dokaz“ da je u pitanju vojni objekat, dolazi od naziva obližnjeg grebena – Gradac. Toponimi kao što su Gradac, Gradina, Gradište, Gradić, Zagrađe i slično, se ne daju bez razloga, već zato što je u narodnom pamćenju ostalo zabeleženo da je tu nekada bio „grad“. Treba imati na umu da se srednjevekovno značenje imenice grad donekle razlikovalo od današnjeg. „U srednjem veku pod imenom grada, utvrđenja (burg, castellum, castrum) smatralo se utvrđenje sposobno za odbranu.“ Pa dobro, ako je u pitanju bila tvrđavica, šta je ona čuvala u najzabitijim predelima Fruške gore? Vrdnička tvrđava je vekovima kontrolisala južni krak važnog puta koji je povezivao donji Srem sa obalom Dunava, tvrđava Dumbovo u Rakovcu je štitila severni krak istog tog puta, a tvrđave u Berkasovu, Irigu, Banoštoru, Neštinu, Petrovaradinu, Karlovcima... su pružale zaštitu meštanima tih naselja. Ali, Gradac se nikako ne uklapa u tu priču. Da li je neosnovano pretpostaviti da je možda u pitanju ovako nešto – fruškogorski Maču Pikču – poslednje skrovito utočište pred najezdom neprijatelja?

Machu Picchu, poslednje utočište Inka od najezde conquistadora

Od svih silnih nagađanja, ostaje još samo da probam da pogodim ko se to tačno skrivao i od koga. U tome može eventualno pomoći stanje zidina Gradca, koje su dosta propale. Kada su tvrđave u Vrdniku, Rakovcu ili Baču osvojene i razrušene, i izgubile svoj vojni značaj, okolno stanovništvo je njihove bedeme koristilo kao kamenolome – nepresušne izvore obrađenog kamena. Katolička crkva u Kukujevcima je kompletna izgrađena od kamena iz bedema tvrđave Berkasovo – prestonice Zmaja Ognjenog Vuka. Ali, ko bi se mučio da se zavlači toliko duboko u šumu zbog neznatne količine grubo obrađenog kamena? Zato, ako pretpostavimo da se tvrđava sama vremenom urušila i zatrpala, onda ona mora biti veoma stara. Toponim Gradac sugeriše slovensko poreklo, ali je on lako mogao biti nasleđen, kao i mnogi drugi. Sad, ipak bi bilo previše da nagađam da li je bila slovenska, predslovenska, keltska... Rimska verovatno nije bila, zbog svog perifernog položaja i grube obrade kamena.

Eto, ko sad kaže da je Fruška gora običan park, u kojem nema puno iznenađenja, neka razmisli još jednom. Ja sam ovde uglavnom postavio veliki broj pitanja, i ponudio nekoliko špekulacija koje bi mogle da odgovore na njih, ali, ako neko može da mi pruži i neke dokumentovanije odgovore, biću veoma zainteresovan da ih čujem.