Nevena, moja devojka, je otišla na nekoliko dana kod babe u Šabac, nedostajala mi je, i rešio sam da odem da je posetim - biciklom naravno. To sve samo po sebi ne bi bilo naročito interesantno ni neobično da je moj bicikl bio ispravan, i da tog dana nije bila provala oblaka...

Od kuće sam krenuo u cik zore, oko pet sati. Naokolo je još bilo sivilo, ali je polako počelo da se razdanjuje. Kiša koja će padati tokom celog tog dana, a koja još nije počela, bila je najavljena, pa sam se potrudio da se opremim: prethodnog dana sam u ribolovačkoj prodavnici kupio kabanicu, spakovao sam rezervnu trenerku, majcu, čarape... i ipak se nadao da mi to sve baš neće trebati.

Prošao sam Trandžament, petlju i izašao na Paragovo. Subotom u pet ujutro nije velik saobraćaj prema Vencu. Dok sam napredovao, imao sam utisak da se penjem u oblake, i uživao u prizorima pramičaka magle koji su ponegde virili iz šume. Popeo sam se na Venac u šestoj brzini (i dodatno isteglio već istegljeni lanac). Tamo još uvek nije padala kiša, ali je bilo toliko vlage u vazduhu (praktično se oblak spustio do samog tla), da sam ipak zastao da obučem kabanicu pre nego što krenem prema Irigu. Nisam se prepustio zasluženom uživanju u spustu prema Irigu, pošto sam se plašio klizavog asfalta i gaženja. Ispostavilo se da nisam bio bez razloga paranoičan, pošto sam upravo na tom mestu u povratku video sudar.

Dugo sam se spuštao, prvo prema Irigu, kroz samo mesto, pa sve do Rume (na putu Novi Sad - Šabac, Venac je praktično jedini uspon, ne računajući nadvožnjake :-). U Rumu nisam ulazio, već sam izašao na zaobilaznicu. Kiša je počela sve manje da sipi a sve više da sipa. Patike su mi odavno bile poprilično mokre. Trenerka takođe, pogotovo u delu potkolenica i na butinama, na mestu gde mi se spuštala kabanica. Iako me je kabanica ipak zaštitila od kiše, u njoj sam se toliko skuvao, da sam svejedno bio mokar iznutra. Ni moj bicikl nije bio u mnogo boljem stanju; lanac je konstantno preskakao a cela skalamerija je strašno škripala.

Ušao sam u Jarak, i mada nisam ugledao Savu, mogao sam da je namirišem. O njenoj blizini su svedočili i drvoredi uz obalu. Nastavio sam dalje, prošao kroz Hrtkovce i Platičevo. Sva su sela bila prilično pusta (nikome se nije izlazilo na kišu). Tu sam negde ugledao skretanje za Obedsku baru, i pomislio kako bi bilo zgodno da ona bude jedna od mojih narednih destinacija.

Već veoma blizu Šapca, naišao sam na skretanje za Klenak, pa zatim na još jedno, i još jedno, ukupno četiri komada, sva propisno označena :-) Šta ti je marketing, moraću i ja jednom da svratim u taj Klenak.

Negde oko 9h (nešto manje od 4 sata od kako sam krenuo iz Novog Sada) ugledao sam Savu i Šabac. Prešao sam most, ušao u grad, provozao se kroz centar (koji je nedavno lepo sređen) i nazvao Nevenu. Nije bila malo iznenađena kada je čula gde sam i kako sam došao, i brzo je doletela da mi da zasluženi poljubac :-).

Pošto je kiša sve vreme neprestano lila (pogotovo negde od Jarka pa na dalje), iako sam imao kabanicu, bio sam potpuno mokar. Srećom sam u bisagama poneo rezervnu odeću, samo je još trebalo da pronađemo neki kafić, gde bih mogao u wcu da se presvučem. Ali, u Šapcu, u širem centru, izuzev kafane gde su treštali narodnjaci, nema ni jednog kafića... Konačno smo malo dalje našli mali kafe, naručili čaj, i ja sam se presvukao u nešto suvo.

Kako je kiša sve jače padala, počeo sam da razmišljam o nekom alternativnom transportu za nazad. Otišli smo do autobuske stanice, i tamo sačekali Lastin autobus za Novi Sad. Pošto je prtljag bio prazan, majstor mi je bez ikakvih problema dao da ubacim bajs (samo sam volan rotirao za 90°), a kondukter mi je izlepio tri markice za prtljag (60 dinara).

Pozdravio sam se sa Nevenom, i krenuo nazad. Put bi mi bio mnogo prijatniji da sam bio malo pametniji. Nisam nikako vezao, niti pričvrstio bicikl, a majstor je bukvalno leteo, u stilu Fanđa, i svaki put kada je prešao preko rupčage, štrecnuo sam se i pomislio u koliko ću delova zateći bicikl. Na svu sreću, samo je lanac pao, i puklo par žbica. Pa dobro, čovek se uči dok je živ; bar sam stigao suv kući...