U narednih par redova nalaze se opisi nekoliko laganih vožnjica u okolini Novog Sada koje sam izvozao ovog leta sa Nevenom, mojom devojkom. Radi se o vožnjama manje prometnim putevima, koje lako može da izveze svaki prosečan rekreativac, pa čak i oni sa manje kondicije...

Nemam ciklometar, a nisam uvek ni merio koliko je tačno vremena potrebno, tako da su procene uglavnom odokativne.

Pogled na Čerević, Čerevićku Adu i Futoški ribnjak sa Lipe

Novi Sad - Čarda (ribnjak)

Jugozapadno od Futoga, nalazi se veliki ribnjak, koji je sa severne strane oivičen futoškim nasipom, dok se sa južne nalazi vikend naselje ribnjak (gde je i restoran "Čarda", po kome se i celo naselje često naziva čarda).

Do čarde se od Novog sada može doći na dva načina. Jedan je da se krene nasipom od Telepskog Dunavca, pa pored Adica, Kamenjara, Doline Udovica (eks Dolina Lopova), pa dalje pored "šljunkare" sve do početka futoškog nasipa. Pomenuti put je asfaltiran od brodogradilišta do kraja Doline udovica, i celom dužinom futoškog nasipa. Ovaj put nikako ne preporučujem, i to iz dva razloga: asfaltirani deo od Telepa do Doline udovica je veoma prometan (a put je dosta uzan) i besni tipovi u luksuznim kolima ne fermaju nikog živog. Iza Doline udovica, gde se završava asfalt, počinje izuzetno loš prašnjavi put, prepun rupčaga, otpadaka i izlomljenog stakla. Prolazi pored bučne i prašnjave šljunkare i par manjih divljih deponija.

Postoji bolji, udobniji put. Krene se od garaže GSP na Novom naselju, i odmah se pređe na levu stranu puta (kod pumpe) i odatle, pa sve do Futoga ide ili široka pešačka staza (koju bez problema mogu da koriste biciklisti) ili biciklistička staza, paralelno sa pešačkom. Tim stazama se ide sve do skretanja u Novosadsku ulicu u Futogu (na ćošku se nalazi upadljiva ljubičasto-roza kuća sa natpisom "Mikan"). Skrene se levo, i ide do kraja ulice (prođe se Dom za decu sa posebnim potrebama i fudbalski teren) koja na kraju izlazi na sam početak asfaltiranog nasipa. Popne se na nasip (koji je ustvari kej), i njime ide uz Futog sve do kraja. Na njemu uopšte nema saobraćaja, izuzev što ga na jednom mestu prelaze kola, da bi stigla do i od skele. Asfalt se završava na mestu gde počinje ribnjak,i tu se put račva na dve strane: levi put, koji obilazi jezero sa južne strane i desni (tj. pravo) koji praktično produžava nasipom, i obilazi jezero sa severne strane. Oba puta vode do čarde, prvi direktno, dok drugi vodi do asfaltnog puta za čardu, koji ide preko ribnjaka. Oba puta, iako nisu asfaltirani, su sasvim pristojni, i pogodni za vožnju na tankim gumama.

Nama lagana vožnja od Novog naselja do čarde traje oko četrdeset minuta, sa usputnim zadržavanjima pored Dunava ili jezera.

Futoški ribnjak

Novi Sad - Kovilj Slična vožnja nasipom, kao i prethodne dve, samo na drugu stranu. Put se ne može promašiti: ide se nasipom od Šangaja, uz Koviljski rit, pa sve do samog Kovilja. Jedini neprijatni deo je kako doći do početka nasipa. Pošto ne postoji nikakav (bar pešački) most koji bi išao preko kanala i spajao kej sa šangajskim kejom, mora se ići na Kaćki most. Na Kaćkom mostu i iza njega je saobraćaj popriličan, ali na svu sreću, brzo se silazi sa glavnog puta. Pošto novosadska rafinerija izlazi na samu obalu kanala (koja je ograđena), mora se obilaziti sa druge strane. Kada se siđe sa Kaćkog mosta, skrene se prema Šangaju (prva ulica desno) i ide samo pravo, dok se ne prođe rafinerija. Tu se ponovo skrene desno, i zatim levo, prema Šangaju, i onda samo pravo kroz Šangaj, sve dok se ne dođe do nasipa. Taj prvi deo nasipa je asfaltiran, i ide nekoliko kilometara (sve do iza TETe), tj. do Subića, ako se ne varam. Otprilike na mestu gde se asfalt završava, počinje Koviljski rit (inače rezervat prirode, jedan od najvećih te vrste). "Glavni" put, tj. onaj koji se nalazi na samom vrhu nasipa je dosta loš, uništen traktorskim gumama, ali paralelno sa njim, na padini nasipa idu još dva, koji sasvim mogu da posluže. Otprilike negde na pola puta (kod pumpe za vodu) nalazi se neka farma, sa velikim jatom gusaka (sigurno oko 50) koje tumaraju unaokolo (možda nekom zvuči bezveze što to ističem, ali meni koji sam iz grada, susret sa guskom je u rangu sa susretom, sa recimo nojem ;-). U produžetku puta, na mestima gde je šuma ispod nasipa ređa, može se videti rit, sve sa trskom, šašem, rodama, čapljama i divljim patkama. Ubrzo zatim, prašnjavi nasip prelazi u "nabijeni" put, kojeg nakon par km. smenjuje asfalt koji ide sve do Kovilja. Kovilj je pravo, autentično vojvođansko selo (kao iz pop Ćire i pop Spire). Kako se prilazi nasipom, prvo se uoči sa leve strane prostrana livada, ograđena samo malim kanalima, gde trče konji i goveda. Sa druge (desne) strane nasipa nalazi se Šlajz - duboko jezerce, prepuno ribara. Dalje uz nasip, iza Šlajza, nalazi se prava kaljuga gde se u blatu kupaju krmače, guščići i pačići. Tu desno skreće i neki puteljak (preko malog mosta) koji ulazi dublje u rit, ali nisamo ga isprobali. Zatim put ulazi u selo, i prva stvar koja se primeti jeste da se na bukvalno svakom stubu i odžaku nalazi veliko gnezdo sa po bar tri rode. Da bi se stiglo do Tikvare, u selu treba skrenuti u prvu ulicu desno, i tako putem, možda oko km. Kada se dođe do Tikvare, ko želi da ode do koviljskog manastira, treba da skrene levo. Nisam merio koliko treba do Kovilja i nazad, ali smo mi laganim tempom za jedno popodne stigli da odemo tamo i nazad, uz duža zadržavanja na nekim mestima (recimo da ne treba više 3-4 sata uz uračunate pauze). mapa (183 KB) Slike sa vožnje 25.03.2005.

Koviljski rit Kao ostatak nekada široko rasprostranjenih ritova i močvara, Koviljski rit predstavlja redak deo prirode u kome su još uvek očuvana izvorna i karakteristična svojstva ritskih biotopa - ritske šume, bare, močvare, vlažne livade i rukavci. Ovaj ritski kompleks, ukupne površine 4281,85 ha proteže se levom obalom Dunava, na potezu 1249-1230 rečnog kilometra, nizvodno od Novog Sada. Od Švarcvalda do Crnog mora Koviljski rit predstavlja jednu od poslednjih oaza i pribežišta specifične ritske flore, vegetacije i faune, sa statusom specijalnog rezervata prirode. U florističkom i vegetacijskom pogledu ovim prostorom apsolutno dominiraju hidrološki uslovljene šume vrbe i topole, u većoj ili manjoj meri degradirane sađenim šumama kanadske topole. Raskošni oblici i međusobni sklad ritske vegetacije i vodenih ogledala daju posebnu ambijentalnu lepotu i pejzažni pečat ovim delovima prirode. Kao tipično plavno, hidrološki dinamično područje, akvatorij Koviljskog rita poseduje sve karakteristike potencijalno bogatog plodišta mnogih vrsta riba, a s obzirom na bogatstvo u pogledu lovne divljači (divlje patke, srne i zečevi) reč je o atraktivnom i veoma primamljivom lovnom području. Briga za zaštitu, očuvanje i unapređenje ovog osetljivog ekosistema u poslednje vreme dolazi do punog izražaja zbog čega se i nalazi pod specijalnim režimom zaštite. Koviljski rit je upisan u registar međunarodno značajnih područja za ptice u Evropi (important birds - AREA-IBA), a nalazi se i na spisku područja predloženih za zaštitu po Ramsarskoj konvenciji. Tekst i fotografija preuzeti sa Dnevnikovog sajta (drugi članak po redu).

Kamenički park

Kamenički park je dovoljno blizu Novog Sada da se do njega može veoma brzo doći, a dovoljno daleko da nije preopterećen ljudima i njihovim aktivnostima. Do njega se iz grada može stići za manje od pola sata i uživati u vožnji po zemljanim putevima kroz šumu.

Dok se ne popravi Most Slobode, jedina kopnena veza između Novog Sada i Kameničkog parka je preko Varadinskog mosta. Asfaltni put za Kamenicu se penje na Trandžament, i preko mišelučke petlje silazi u Kamenicu. U samom podnožju, kod Dunava (okretnice autobusa) treba skrenuti desno, i nasipom se stiže u park. Ovaj put je prilično strm i prometan, a takođe i duži.

Postoji bolji, kraći i udobniji put. Krene se jednako pored tvrđave, i otprilike na dve trećine uspona na Trandžament i skrene se u Ribnjak (to je prvo skretanje desno). Ovo je takozvani "Donji put" kroz Ribnjak, i ubrzo se spušta do same obale Dunava. Odatle se vrlo lepo vide svi novosadski mostovi, tvrđava, Bećarac, kao i mnoštvo ribarskih čamaca nasukanih na peščane plaže. Kad se ovim putem priđe na stotinak metara od Mosta Slobode, treba skrenuti levo (na Gornji put), i proći ispod mosta u podnožju tunela. Nekad je bilo moguće jednostvano proći ispod mosta i bez ovog malog zaobilaženja, ali sada su taj deo zatvorili radnici koji popravljaju most, i dok se radovi ne završe, biće neophodno zaobilaziti.

Odmah iza mosta počinje Kamenički park. Velika većina puteva koji idu kroz park su zemljani (izuzetak je put koji ide do Dečijeg sela), i u neposrednoj blizini mosta umeju da budu nepodnošljivo blatnjavi, ali kako se ide dalje u park, ima manje blata. Vožnja parkom se može nastaviti i nasipom koji se nadovezuje uz park. Na žalost, taj nasip nije jako dugačak, i ubrzo se uključuje u uzan i veoma prometan put prema Beočinu. Odatle je moguće vratiti se istim putem za Novi Sad, popeti se u Kamenicu (veoma strm, uzan i prometan put) ili skrenuti za Popovicu (prvo skretanje levo nakon što se siđe iz Kamenice na dunavsku obalu).